Log in
заштита: reCAPTCHA: Приватност - Услови

Rezervacija

Szeged, Szent-Györgyi A. u. 16-24. Planiranje puta
Phone | Fax +36-62-566-466 | +36-62-566-468

Szeged, Hunguest Hotel Forrás - Atrakcije u Segedinu

Gradska kuća - Trg Széchenyi

Najlepši i najveći trg Srednje Evrope je Sečenjijev trg. Na zapadnoj strani trga stoji Gradska kuća, izgrađena u stilu neobaroka.
Na strani prema Tisi stoje spomenik Istvánu Széchenyiju od belog kararskog mramora (Alajos Stróbl), sledeći je spomenik od bronze Pálu Vásárhelyiju, inženjeru regulatoru Tise  (Lajos Mátrai), posle dolazi spomenik Lajosu Tiszi (János Fadrusz), a četvrti je ovekovečio Ferenca Deáka (György Zala). Na drugoj strani, nasuprot Gradske kuće stoji spomenik kralju Béli IV na konju, i simbolični bronzani kipovi Tise koja donosi blagoslov i Tise koja ruši. Pored njega nalazimo spomenik Kunóu Klebersbergu koji je rad Miklósa Meloccoa, a poslednji spomenici je izradio Sándor Kligl, i predstavljaju Svetog Stefana i Gizellu.

Ulica Kárász, Trg Klauzál

Ulica Kárász je pešačka ulica Segedina. Na sredini Trga Klauzál tér koji podseća na mediteraneum, stoji prva statua Lajosa Kossutha koja ga predstavlja kao celu figuru, to je rad Józsefa Róne. Na prizemlju Nove Zsótér-kuće se nalazi  slastičarnica Virág, omiljeno mesto za sastanke,  i ne samo među Segedincima već i među gostima grada. Jedna od najznačajnijih spomenika arhitekture jeste Kárász-kuća, izgrađena u klasicističkom stilu, i sa balkona ove kuće je  Lajos Kossuth godine 1849. izneo svoju poslednju besedu u Mađarskoj.  Godine 1857, za vreme boravka u gradu, u ovoj kući je odseo Franjo Josip. Na ovom trgu stoji i Bunar kraljeva, rad kipara Kláre Tóbiás.

Trg Dugonics

Pre velike poplave 1879-e godine je na Trgu Dugonics bila pijaca pšenice. Najznačajnija zgrada trga je centralna zgrada Univerziteta, koja je bila planirana kao zgrada više škole za realne nauke. Godine 1921. se ovamo preselio Univerzitet iz Kolozsvára. Ovde je Antal Horger pozvao na odgovor studenta filologije, Attilu Józsefa zbog njegove pesme „Čistim srcem” koja je bila objavljena u časopisu „Szeged”. Pored zgrade stoji bronzana statua pesnika, rad Imre Varga. Na trgu se priređuju brojne kulturne manifestacije, i više puta tokom godine posetioce dočekaju vašari sa radovima zanatlija.

Trg Aradi vértanúk (Trg Aradskih mučenika)

Na trgu stoji konjska statua Ferenca Rákóczija II, rad Györgya Vastagha mlađeg i spomen-stub bitke kod Szőrega (Sirig). Na podnožju spomenika nalazimo mramornu ploću sa imenima trinaest generala koji su bili pogubljeni u Aradu. Na strani trga prema Tisi, u jednoj lepoj zgradi u stilu ranog eklekticizma se nalazi institut svetskog glasa, Institut Bolyai. U ovoj zgradi je danas Prirodnomatematički fakultet Univerziteta, ali je nekada tamo bila gimnazija piarista i samostan, tu se školovao i Gyula Juhász. Iza zgrade, nan trgu Béle Rerrich se nalazi kopija kipa Svetog Đorđa sa zmajem koji je rad braće Kolozsvári koji su delovali za vreme gotike. Na drugoj strani trga je spomenik revoluciji 1956. godine, rad Miklósa Meloccoa.
Trg Aradskih mučenika sa Bulevárom Boldogasszony vezuje Kapija heroja podignuta iz poštovanja vojnicima, poginulim u Prvom svetskom ratu. Na stropu kapije se nalaze freske Vilmosa Aba - Nováka. Uz Svetog Đorđa i Svete Barbare i uz nosilaca krsta javlja se i sam slikar.

Katedrala

Veličina Trga Dóm je ista kao i veličina Trga Svetog Marka u Veneciji, iznosi 12.000 kvadratnih metara. Na ovom trgu se priređuju Segedinske letnje igre, koje su bile prvi put organizovane godine 1931. Pod kolonadom zgrade, izgrađene u severnoevropskom stilu, od crvenih cigala nalazi se Nacionalni panteon sa statuama i reljefima istaknutih ličnosti mađarske istorije, književnosti, umetnosti i prirodnih nauka. Jedna od znamenitosti trga je sat sa muzikom nasuprot glavnog ulaza u Katedralu, to je simbol srednjevekovnih univerziteta. Na trgu stoji i najstariji spomenik arhitekture, toranj Dömötör (Dmitar).
Posle velike poplave 1879. godine su se gradski oci zavetovali da će izgraditi monumentalnu crkvu, i to je danas Zavetna crkva. Katedrala i unutar i vani je ukrašena mnoštvom mozaika, kipova, reljefa. Orgulje sa 9040 svirala su treće najveće od evropskih orgulja koje se nalaze u crkvama.

Nova sinagoga

Monumentalna sinagoga je sagrađena krajem 19 - početkom 20. veka u mešovitom stilu sa obeležjima mavarskog stila i stila secesije. Slikani stakleni prozori, klupe klesane na umetničkom nivou, ukrasi boje slonove kosti, plave i zlatne boje koji se međusobno harmonizuju, izrađeni su po zamisli  Immánuela Löwa. Završni kamen mramornog oltara je izrađen od jerusalimskog mramora, vrata tabernakula su od bagremovog drva poreklom sa Nila, i u njegovom devet pretinaca se čuva 18 svitaka Tore. Slikani stakleni prozori i unutrašnja ornamentika su izrađeni u radionici Mikse Róth.

Palata Reök

Palata Reök je karakteristično delo mađarske secesije. Zgrada je podignuta po nalogu  Ivána Reöka, hidrološkog inženjera. Na fasadi i u stepeništu se nalazi stilizirana biljna ornamentika. Neverovatno lepi radovi od kovanog železa je na osnovu crteža Edea Magyara izradio Pál Fekete. Ova zgrada ima sličnosti sa zgradama španskog arhitekte, Antonija Gaudíja, i u uporedbi sa evropskim zgradama je jedna od najlepših. Segedinci je nazivaju „kućom kod zadnjice konja”, jer se nalazi iza statue husara, podignute u spomen vojnicima, poginulim u Prvom svetskom ratu. U obnovljenoj zgradi je u avgustu 2007. godine počeo raditi Regionalni centar za umetnosti. U Palati REÖK posetioce pored kvalitetnih privremenih izložbi dočekuju i stalnim programima, među ostalima književnim i operskim salonom, koncertima zabavne i klasične muzike, predstavama „pozorišta u sobi”. Posebnost Palate REÖK je ponuda iz svih grana umetnosti, institucija zainteresirane očekuje svakoga dana novim i uzbudljivim programima.

Muzej Móra Ferenc - Zgrad zbog renoviranja u 2019. godini je zatvorena.

Muzej Móra Ferenc je izgrađen godine 1896. u stilu neoklasicizma, i kako se piše na timpanonu nad korintskim stubovima, izgrađen je „ZA JAVNU KULTURU”. Odmah pored stepeništa stoji bista Jánosa Reiznera,  nekadašnjeg direktora muzeja. Pored dva bočna stupa nalazimo statue Homera i Sokrata, a na dve strane ulaza statue Klio i Euterpe.

U muzeju su među ostalima sledeće stalne postavke: spomen soba Ferenca Móra, postavka „rekli su za sebe da su Avari”, narodna umetnost županije Csongrád, zbirka Ferenca Lucsa, postavka o istoriji apoteka.

Segedinsko nacionalno pozorište

Zgradu Segedinskog nacionalnog pozorišta su, kao i Pozorište komedija (Vígszínház) u budimpešti projektovali Hellmer i Fellner iz Beča, poznati arhitektori za izgrađnju pozorišta. Otvoreno je godine 1883 u stilu eklektike i neobaroka. ali je godine 1885. izgorelo, i godine 1886. bilo ponovo otvoreno. Fasadu kite kipovi Ferenca Erkela i Józsefa Katone, radovi Antala Tápaija. Treba navesti nekoliko velikih gumaca koji su ovde nastupali: Sári Fedák, Gyula Hegedűs, Tivadar Bilicsi, Pál Jávor, Lili Neményi, Antal Páger, Margit Dayka, kao i istaknuti operski pevači kao József Simándy, Erzsébet Komlóssy i mnogi drugi. Danas u pozorištu rade dramska, operska i baletska sekcija.

Trg Svetog Stefana (Szent-István tér) i vodotoranj

Vodotoranj koji je u potpunosti od armiranog betona, i pogodan je da smesti 1004,8 m³ vode, izgrađen je krajem 1904. godine. Izgrađen je po tehničkom nivou svoga vremena, i po konstrukciji i materijalu bio je jedinstven u zemlji. Zajedno sa  kopljem za zastavu koje je takođe od armiranog betona, vodotoranj je visok 54,9 m. Ranije je na ovom trgu bila pijaca, ali nakon rekonstrukcije ima karakter spomen-parka i parka za odmaranje. Vodotoranj, zadržavši svoju izvornu funkciju jeste i turistička atrakcija. Zahlajujući Foucaultovom njihalu možemo se uveriti u to da se Zemlja okreće oko svoje osi. Vodotoranj je bio obnovljen 2006. godine. U vodotornju, osim lepote divnog inženjerskog  dela mogu se pogledati izložbe, slike, crteži i fotografike, a na nivou vidikovca se možemo uživati u panorami Segedina.

Muzej Pick salame i segedinske paprike

Posetioci će imati mogućnost da degustiraju salamu, a u poklon dobiće i uzorak segedinske paprike, takođe i povlasticu pri kupovanju zimske salame i razglednicu. U poklon-shopu moći će kupiti papriku po proizvodnoj ceni. Stalne postavke: Istorija Pick salame, Istorija segedinske paprike.

Tisa

Tisa je najkarakterističnija mađarska reka. Vijugajući po niziji Alföld, nekada je bila prisutna na ogromnim teritorijama, dok je od 1840-ih godina započeta regulacija reke. Po inicijativi grofa Istvána Széchenyija je nakon odgovarajućih istraživanja projekte izradio inženjer Pál Vásárhelyi. Poplava koja je zadesila grad 12. marta 1879. godine imala je više značajnih uzroka što je na kraju vodilo ka potpunom uništenju grada.  Današnja struktura ulica, sa kružnim putevima i bulevarima takođe je posledica velike poplave. Reka Tisa i Segedin su nerazdvojivi pojmovi.
Most „Belvárosi” je ponovo izgrađen 1948. godine na mestu prvobitnog mosta koji je po projektima Jánosa Feketeházyja izgradila firma Eiffel.

Segedinski zoološki vrt

Poslednjih godina je u Segedinskom zoološkom vrtu znatno porastao broj posetilaca, zahvaljujući stalnom razvijanju i sve bogatijoj zbirci retkih životinja koje su izuzetno pupularne. Po broju životinja (otprilike 650 jedinki 140 vrsta) Segedinski zoološki vrt, ako ga uporedimo sa drugim domaćim vrtovima, spada u zoološke vrtove srednje veličine, ali ako gledamo vrednost ovih životinja sa tačke čuvanja prirode, ako gledamo njihovu retkost, i danas se smatra jednim od najbogatijih. Jedna četvrtina životinjskih vrsta se ovde nalazi u okvirima programa za spasavanje životinjskih vrsta što je takođe izuzetno veliki razmer.

Segedinski botanički vrt

Najraznovrsniji deo botaničkog vrta čija površina iznosi 17,5 hektara, jeste arboretum. Ovde se neguje oko hiljadu vrsta drveća i žbunja, od kojih je najpopularnija zbirka borova i jelki – i najstariji primerak sečuanskog bora u Mađarskoj živi baš ovde. Najlepši deo botaničkog vrta je jezero sa mlakom vodom, čiji je najlepši ukras indijski lotos. On cveta u julu – tada njegovi cvetovi koji cvetaju među ogromnim listovima kao ruža, pokrivaju celu površinu jezera.